Povodom jubileja ̶ 155 godina od rođenja Jelene J. Dimitrijević, u „Ediciji Riznica“(nakon putopisa „Pisma iz Indije“) objavljeno je još jedno reizdanje dela ove srpske književnice. U pitanju je pripovetka u stihu „Baba Krasa“, napisana na niškom dijalektu. Ovom pripovetkom u stihu se zatvara zbirka poezije „Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića“ ili „Jelenine pesme“ koju je srpska književnica Jelena J. Dimitrijević (1862 ̶ 1945) objavila u Nišu, 1894. godine.
Pesma „Baba Krasa“ je svojevrsni pesnički monolog stare Nišlijke, napisan na niškom dijalektu toga vremena. Jelena je svoju pesmu nazvala „pripovetkom u stihu“ što predstavlja prvu pesmu te vrste u našoj ženskoj književnosti. Naime, to je bio prvi put da jedna pesnikinja u stihu ispiše pripovest iz niškog života i da pritom upotrebi govorni jezik, odnosno niški dijalekat. Čitalačka publika je pesmu „Baba Krasa“ odmah zavolela, a ono čemu nije mogla da odoli jeste komični, duhoviti i slikoviti niški šarm kojim ova pesma odiše. Sama tema ove pripovesti iz niškog života, ali i opisi likova umnogome podsećaju na Sremčevu novelu „Zona Zamfirova“. Sama autorka je ovako objasnila kako je dobila inspiraciju za pisanje ovog dela: „Tipično, bogato odelo starih Nišlika iz onog doba u koje sam ja obukla za opštinski bal, naravno u pripoveci, svoju Baba Krasu, istovetno je sa odelom kćeri čuvenoga niškoga bogataša Ćir˗Koste, njegove kćeri Ćira˗Nastasije u čiju sam kuću, koja je bila u Varoš blizu Kraljičine Češme, kao nevesta dovela i na čijem sam čardaku, u prvo vreme po udaji stanovala...“
Novo izdanje pripovetke u stihu „Baba Krasa“ objavljeno je kao celovito izdanje upravo iz razloga da se na ovo vrlo zanimljivo delo srpske književnosti nanovo skrene pažnja. Ovim reizdanjem ujedno se obeležava i jubilej ̶ 125 godina od prvog štampanja pripovetke u stihu „Baba Krasa“, objavljene u časopisu „Videlo“ 1892. godine. Priređivač i izdavač ove knjige je dr Ana Stjelja.
